Blogerska etika
Posted by Toni Aničić on Feb 5, 2008 in Ostale cool stvari • 7 comments
U blogosferi kao i u svim ostalim oblicima zajednica postoje neka nepisana pravila kojih se valja pridržavati i kojih se vecina blogera i pridrzavaju. Sve se svodi na opcu kulturu koristenja interneta. Ako sebe smatrate korisnikom interneta 2.0 generacije ovo su neke stvari kojih se vjerojatno i sami pridrzavate:
Pisanje bloga:
- Blog za razliku od tiskanih medija nije samo mrtvo slovo na papiru, on je interaktivan i zato valja koristiti njegov puni potencijal kao takav odnosno koristiti mogucnost linkanja kada god je to u tekstu pozeljno i potrebno. Primjer je kada navodite ime ili tekst nekog drugog blogera valja linkati njegovo ime ili tekst kojeg spominjete. Takoder kada pisete o nekom sajtu, ostavite link na njega.
- Svoje citatelje ne zelite udaviti ogromnim postovima jer se to naravno nikome neda citati. Drzite se zdravog razuma i ukoliko je tema pre opsezna razdvojite ju u vise postova. Takoder nije praksa pisati ni previse kratke postove vec je za to obicaj koristiti mogucnosti microbloginga kao sto je twitter i slicno.
- Drzite se odredenog ritma pisanja na kojeg su vasi citatelji navikli. Nije u redu odjednom nestati na nekoliko mjeseci a da ste prije toga pisali svakodnevno bez da ostavite citateljima objasnjenje da vas nece biti i zasto vas nece biti jer u protivnom bi mogli izgubiti vecinu vasih citatelja jednom kada se vratite.
- Uredite vas tekst, dodajte sliku, boldajte bitno, izdvojite citate… Nemojte dopustiti da vas tekst izgleda kao velika i monotona nakupina rijeci bez ikakvog reda i smisla. Organizacija teksta sluzi laksem citanju. Ponavljam, koristite puni potencijal vaseg bloga.
- Pozeljno je da kao bloger imate na svojem blogu izlozenu stranicu “O meni” ili stranicu nekog drugog naziva koja sluzi predstavljanju vas i vaseg bloga te nacina na koje vas se moze kontaktirati.
- Vecina blogera tezi nekom obliku ujedinjenja pa se to obicno ocituje linkovima u blogrolu ili pripadnosti nekoj blogerskoj mrezi. Pozeljno je blogove koje citate ili smatrate relevantnim ili kvalitetnim sadrzajem izlistati u blogrolu.
Komentiranje blogova:
- Kada komentirate neciji blog, ne zelite biti spammer. Ostavljanje komentara samo u svrhu postavljanja svojeg linka nikada nije bilo niti ce ikada biti prihvaceno medu blogerima. Svaki bloger koji iole drzi do sebe takve ce komentare izbrisati.
- Pozeljno je prilikom komentiranja posta drzati se teme. Ukoliko s autorom zelite raspravljati o necem ne vezanom uz temu, vecina blogera ima stranicu “O meni” ili na nekom drugom mjestu izlozene kontakt podatke.
- Cesto prilikom komentiranja postova na blogovima imate opciju unosenja web adrese koja ce se prikazati u obliku linka na vasem imenu prilikom objave posta. Kao tu adresu dozvoljeno je postavljanje iskljucivo svoje web stranice ili bloga jer u slucaju postavljanja neke tude to bi bilo lazno predstavljanje.
- Ako ste vi bloger koji je napisao post, pozeljno je procitati komentare ne vas post i odgovoriti na eventualna pitanja, jer ako nemate vremena za to, vi nemate vremena blogati.
- Koliko god nekima ovo zvucalo cudno, velika vecina blogera ne voli vidjeti komentar ciji sadrzaj glasi tocno ovako: “Pozz! SUpac ti je blogac!!11 Pogledaj moj i ostavi mi hrpu komentara!!!11!1“
Moram napomenuti da je lijepo koristiti i znakove jezika na kojemu pišeš jer je i to znak respekta prema čitateljima, a i odaje dojam profesionalnosti pogotovo ako je blog edukativnog karaktera. Inače, hvala na redovitim i korisnim tekstovima. Pozdrav
cuj ili, to sto nemam naviku upotrebljavat hrvatske znakove (čćžđš) mi je profesionalna deformacija
A čuj, tako ti je to… Na žalost, jednostavno ne možeš promijenit te njihove navike. Dolaze mlađi blogeri, vide kako to rade ovi već “iskusniji”, i tako se šire kao crvi. To bi se eventualno dalo iskorjenit tako da Google na naslovnu stranicu napiše da se ne smiju stavljat komentari tipa “Supač ti je blogač”. Jedino je on dovoljno popularan da utječe na to
Šalu na stranu, iskreno uopće ne pratim gotovo niti jedan blog sa ovih naših servisa osim jednog sportskog koji nema veze sa “supač ti je blogač”. Sreća da postoje ljudi koji koriste svoje blogove, tj. blogaju na Wordpressu i sličnim. Tu se odmah vidi da nije nešto neozbiljno. Eto toliko od mene… Inače, pohvale za blog, vrlo je dobar (iliti supač ti je blogač 
) Pozdrav!
A Toni, to su ovi neiskusniji blogeri. S vremenom ce i oni nauciti stavljati pametnije komentare kojima ce privuci posjetitelje na blog.
Evo kao ja npr. Ja ti tu ostavim normalan komentar a onda te davim preko maila da dodjes na moj blog i ostavis mi puuuuuno komentara 
Ok, salim se. 
[...] Toni nam donosi korisne savete o blogerskom bontonu, kako za blogere, tako i za komentatore. Prati unose pomoću RSS-a(saznaj šta je to RSS) Niko nije ostavio komentar, tekst mora da je savršen. Dodaj i ti nešto pametno ili pinguj [...]
Sad sam bila zločesta
Silom sam tražila neku grešku ili nešto što si propustio navesti, ali na žalost ili na sreću ;), nisam našla. Fino si sve to sažeo i obrazložio. Članak bi ti mogao poslužiti kao neko uputstvo kako pisati i komentirati za nove blogere. A i neke starije 
[...] Novine i časopisi se neretko hvale brojem čitalaca - “najtiražniji na balkanu”, “najveći u svetu”, “najčitaniji kod nas” i tome slično. Ne bez razloga - ljudi često povezuju čitanost ili gledanost sa kredibilitetom nekog medija. Ako statistika i broj čitalaca putem RSSa nisu istaknuti na blogu, sledeći najbolji pokazatelj čitanosti mogu biti komentari na unose istog bloga. Svakako da nije isto kada na nekom blogu ispod većine unosa ugledate “nema komentara” ili “1 komentar” dok se na nekima komentari čitalaca mere u desetinama pa i stotinama. Međutim, za razliku od običnih medija, “kvalitet” publike na blogovima se veoma lako može proveriti. Nije loše pogledati još jednom šta Toni kaže o blogerskoj etici što se komentarisanja tiče. Međutim, ova etika ne važi za svakog - neobavezno ćaskanje u komentarima svakako nije greh i ima puno blogera kojima je sama poenta bloga ćaskanje. A jedno bitno pravilo glasi da s vremena na vreme treba prekršiti po neko pravilo. [...]